|
|
| довк. |
اتفاق |
| комп., Майкр. |
عقد |
|
|
ugovor Sporazum ili dogovor dviju ili više osoba kojim se stvara obveza da će se nešto uraditi, ili da se neće uraditi. Njegove osnove su nadležne stranke, predmet ugovora, pravni obziri, uzajamnost dogovora, te uzajamnost obveze форм. | |
|
| довк. |
عَقد |
|
|
ugovor Međunarodni ugovor u pisanom obliku između dviju ili više država. Ugovori su obvezujući u međunarodnom pravu, a neki ugovori predstavljaju zakon samo za one države koje su njihove stranke; međunarodno pravo форм. | |
|
| довк. |
اتفاقية |
|
|
| довк. |
اتفاقية |
|
|
ugovor Sporazum, konvencija ili obećanje dviju ili više stranaka, u obliku pisane, potpisane i dostavljene isprave, kojom svaka stranka ili potvrđuje drugoj da je nešto urađeno, ili se obvezuje da će se nešto uraditi, ili da se neće uraditi, ili se obvezuje na istinu o određenim činjenicama форм. | |
|
| довк. |
اتفاق (عقد) |
